fejlica: zastava Makedonije (Makedonski)
posted by [personal profile] fejlica at 04:03pm on 08/08/2008 under , , ,
Našla sam tvoja slika na internetu. Ti si on, koga plašim najviše. Osam godine nismo se videli. Pet? Šest? godine nisam čula tvoj glas. Zacelim, svaki novi godine sam jakša.

A vidim tvoje lice i strahujem.

Nikad neću moći da oprostim sebe, znajući da ne možeš da se menjaš, da si me zamenio, i ko god je ona devojčica, strašno mi je žao. Neka bude jakša devojčica nego ja.




учим затоа што се подобар осеќам када учим.

Учим:

Mira is reading the new letter to Andrej.
Мира му го чита новото писмо на Андреј.

Branko is giving the book to Biljana.
Бранко и ја дава книгата на Билјана.

Branko is showing the tapan to his mother.
Бранко и го покажува тапанот на мајка му.

nemam pojma šta znači tapan.

Mogu da dobro rešim zadatak, a osećam se kao da još ne mogu, kao da je previše složen, kao da samo glumim da znam rešenje. Iznenadim kada dobro rešim zadatak. Naravno ne uvek rešim dobro. Ili propustim člen, ili zaboravim makedonska reč, ili pišem člen na oboje pridavki i imenki.

A strpljiva sam. I ne mogu da očekujem bolje od sebe kada učim tek nekoliko dana.

Još uvek osećam da ne znam srpski, kao da samo glumim da ga znam, a ovaj osećanje polako prolazi. A iznenadim kada pišem nešto dugo tekst, ili kada razumem što čujem (gledam filmove: http://www.objektiv.us/cinema/). *g* Kao da očekujem da još budem na "kaladont" fazu, kad mogu da pišem 1-2 rečenice, ako treba, a više ne.

Sanjam na ćirilicu.

A kada gledam filmove, ljudi pričaju na latinicu. Čudno je.

Ти ќе дојдеш, дојдеш, дојдеш, ти ќе дојдеш, дојдеш, дојдеш, ти ќе дојдеш во мојот соооооон.

zapamtila sam "soba za taga". Moj novi hobi je da pevam na makedonskom dok čujem pesmu na srpskom. teško je.


Ovaj svet je pun bolom i ljubavi. Bol i ljubav su zapetljani oko ovog sveta.

Ljubav pobedi. To sigurno znam.
Muzika:: Мизар - Во мојот сон
Raspoloženje:: 'zaljubljena' zaljubljena
location: Arizona
fejlica: sunce na obali, volim te (Volim te)
posted by [personal profile] fejlica at 08:02pm on 06/08/2008 under , ,


Mama: seksi glas
Ja: da, jeste. ližljiv je.
Mama: ližljiv? nadam se da ne kažeš takav reči u javnim mestima.
Ja: Pa samo znači da njegov glas lepo zvuči
Mama: a ljudi će misliti na liženje polni organi
Ja: neću da ližem njegov polni organi, neću da ih vidim, neću da zamislim da uopšte ima polni organi. Samo ima ližljiv glas.
Mama: kako se može ližeti nečiji glas?
Ja: mama, stara si.
Mama: stara sam?
Ja: jesi.
Raspoloženje:: 'smejem se' smejem se
Muzika:: а и таква си убава знаааааај
location: Arizona
fejlica: Goca Tržan sa suzom na licu. (Zaplači)
Našla sam još jednu modricu. Ova je na podbradku. Da, retko pogledam se u ogledalu.

Mama mi je rekla da sam imala veoma velika sreću da se staklo nije slomilo. Pala sam ka staklenog stola sa celim težinom (skoro 90 kg, visoka sam), i nije se slomilo. Mama mi je rekla da se je slomilo, bi bilo po život opasna. U pravo je. Samo imala sam sreće. Puno sam modricom i boli. A to je sve i biću ok.

Mama je rekla da stalno misli na tome i neverovatno joj je da nisam vikala kada sam pala. Slegala sam ramenima i rekla da sam tiha.

Rekla je da bi želela da zna šta je iza ovog.

Ako je zaboravila zašto sam tiha, biću zahvalna i neću je da podsetim. Ona je lomljiva. Treba mi da je sačuvam.


Nisam glasna kada me povrede. Ne viknem. Ne psujem. Ne vrištim. Ne zavijem. Tiho reagirem čak i za krajnosti bola. Nisam baš sigurna da umem vikati. Nisam se izvikala kada sam uganula gležanj. Tata me je učio da budem apsolut tiha kada me je silovao. Da nisam tiha, ubio bi me. Ne mogu da viknem kada nešto me boli. Još uvek plašim se da će me ubiti.

(Neću da napišem da sam kriva zbog toga što Žolti me je silovao zato što nisam vikala, i otkud bi znao da "ne" znači ne ako nisam vikala, nisam plakala histerično, samo sam mu ozbiljno rekla "ne" i "nemoj" i ga odgurnula? Ja to mislim, a neću napisati jer ovo krivice je dosadno.)


Možda trebalo bi da vežbam da viknem kada sam sama kod kući.



Sećam se kao sam ležala u njenom rukama nakon što smo vodile ljubav na belom hotelskom čaršavu. Seks je završio flešbekovima, kao i ponekad se dešava sa mnom, i to je bilo ok kod nje. Shvatila je da umiriti nekoga je takav izraz ljubavi kakav je seks. Ponekad ona je plakala, i to je bilo ok. Ležala sam, moje suze padajući na njeni grudi, ramene mi su drhtale. Milovala mi je kosu, i rekla "ne moraš da plačeš tiho." To mi je jedan od fraze, koje mi su vrlo pomogle. Dugo sam ridala.
Raspoloženje:: 'tiha' tiha
Muzika:: бришеш солзи со ракав и плачеш за крај
fejlica: Goca Tržan sa suzom na licu. (Zaplači)
Imam migrena. I mislim na mađarskom. ako jako se zezam sa red reči to je zbog mađarski. Plače mi se a ne znam šta mi je problem.

U napolju pada kiša. To je lepo. Ovde retko pada kiša.

Mama: kako je bila kiša?
Ja: mokra
Mama: da li si postala mokra?
Ja: mokra
Mama: da li si postala mokra?
Ja: mokra
Mama: da li si ostala suv?
Ja: nisam.

Sinoć sam pala ka stakleni sto jer nisam zapala svetlost. Mama se ljuti na mene kada zapalim svetlost nakon što je otišla da spava. Imala sam sreće da staklo nije slomilo jer bi bilo jako loše. Imam nešto osam modrice na sebi (na noge, na grudi, na stomaku) a to je sve. Anđeli su me sačuvali. :)




Sećam se. On. mene. Cela noć. Čak i kad je završio i pokušali smo da spavamo. krenuo je ka mene. njegov ruke. kurac. nisam spavala ništa. stani. pusti me već da spavam. nemoj. prestani, molim te. ponovo i ponovo ga odgurnem. Buljim plafon i čekam da se razdani.

Dve godine nakon poslednjeg silovanja, spavam pored zid, čekam ga. još uvek me ne pusti da spavam. I ne mogu da ga odgurnem, jer on je sećanje samo. Petnaest godine nakon toga što tata me je zadnji put silovao, gledam vrata, da li će doći noćas. Namestim ruke oko moje glave. Još uvek čekam da će me buditi, njegovom rukama oko mojoj vratima, ili njegov kurac u mojoj usta.

Stidim se. Znam da nisam kriva ali se osećam da jesam.

Nema veze. Biću ok. Otišla sam da plačem i spavam i možda sutra glava neće me boleti i možda probudiću sutra kao i danas: smehom. Možda.


Mystie: mrau? mrau? mijau? *vrčajući sedne na moje ruke*

Da, Mystie, biću ok. I ja te volim. mijau.
location: Arizona
Raspoloženje:: 'stidim se' stidim se
Muzika:: бришеш солзи со ракав и плачеш за крај
fejlica: slika Jelene Tomašević (Srpski)
posted by [personal profile] fejlica at 11:39am on 05/08/2008 under , , ,
Kada sam bila mala, bilo mi je zabranjeno da plačem. Od 3,5 godine bila sam udarena svaki put da sam zaplakala, jer deca nemaju razloga za plakanje. Nisam znala ništa o osećanju, i nije bilo mi bezbedno da učim nešto o njima. Nisam imala reči za osećanje, uopšte pojma nisam imala kako se osećam. Naravno već sam čula ove reči, a plašila sam ih se. Znala sam da su škodljivi.

Sećam se kada sam imala sedam godine. Svaki dan sam se vratila kući od škole školski autobusom i sela sam iza jedine devojčice koja je bila u drugim razredu, kao i ja. Imala je lepa duga kosa i volela sam da je čupam. Svaki dan sam čupala njenu kosu i svaki put je zaplakala. Volela sam da je rasplačem jer onda je počelo moje omiljen deo ove priča, moj razlog zašto nisam mogla da prestanem, najlepša stvar na selom svetom, koja sam želela da svaki dan vidim. Njena sestra, koja je sela na tražnjom strani autobusa, koja je bila u peti razredu -- skoro punoletna u mojim očima -- je došla kod nama, skupljala ovu plačenu devojčicu u rukama, i utešila ju je, umirila ju je. Čežnjom sam ih buljila. Meni niko nije zagrlio tako. Nisam to razumela, a mislila sam da je baš lepo.

Vremenom, verovatno zbog sinestezije, počela sam da razlikujem mojih osećanja. Ljutina je crvena, strah je narandžasta, sećanje su žute, ljubomore je zelene, tuga je plava, usamljenost je ljubičasta, nada je crna, ljubav je bela, sreće je ružičaste, briga je siv, nevinost je zlatna, duhovni je srebrnast, mržnja je kestenjaste, sramota je tamnoljubičast, i ranjiv je žutosmeđa. Izbelena boje su bile slab osećanje, dok svetao boje su bili moćni osećanje što nisam mogla da kontrolisem, i tamne boje mi su bili ponor bez dnu. Bilo mi je prvi jezik koji sam napravila. Umesto reč "plakanje" sam rekla "plavanje", umesto "smejem se" sam rekla "ružičastujem". Jutro sam birala odeću za boju i sam ih nosila sa raspoloženja. Kada sam nosila ljubičast (usamljena) pulover svaki dan za ne znam koliko meseci, i moja drugarica mi je pitala zašto, rekla sam joj da neću preplanuti. (žutosmeđa - ranjiv). Dopadalo mi se da govorim tako, da koristim boje i niko me nije razumevao. Plašila sam se razumevanje.

Danas se osećam toliko moćni svetao bel, takav se može osvetiti svakog. I osećam se malo žutosemđa zbog ova bela, i narandžastujem da moj bel će narandžastovati ljudi, koje vidu duge umesto belu svetlosti. (Duga znači se osećati previše stvari istovremeno).

Starija sam već, i retko govorim u bojama, jer sam učila upotrebljenih reči, i sada ne strahujem ove reči, mogu kao punoletna da kažem da sam tužna ili srećna. Smatram ove boje kao lep jezik, skoro kao da mi je maternji jezik, a ove stare rane su bezmalo zacelili, i zbog toga ne osećam se potrebu da ih upotrebljam.
location: јебена Аризона
Raspoloženje:: 'pun mislima' pun mislima
Muzika:: Ја сум крив а не си ти што на сите грешки твои очи затворив а сега научив
fejlica: zastava Makedonije (Makedonija)
posted by [personal profile] fejlica at 12:02pm on 04/08/2008 under ,
sada učim i makedonski! :)
fejlica: Pala sam na Tjuringovom testu (Pala sam na Tjuringovom testu)
posted by [personal profile] fejlica at 08:56am on 03/08/2008 under , ,
Mamo, stvarno ne znam šta da mislim. Kažeš da nemamo novca, da avion karta je preskup, da ne znaš kako ću da se vratim u Mađarskoj. Ok, nemamo, verujem te. Onda trebalo bi da ne jedemo u restoranu, da ne utrošiš $1200 za jebeni nov ćilim, da štedimo nešto.

Isto kao i uvek. Kad nisam imala šta da jedem a ti "nemam novca, a kupila sam se DVD plejer."

A faszom ki van.
location: jebena Arizona
Muzika:: Во право си, крив сум што не верував
Raspoloženje:: 'besna' besna
fejlica: sunce na obali, volim te (Volim te)
Tebe ne poznajem, a zbog toga utoliko bolje hoću tebe
Reči padaju skroz mene, i stalno me namagarče, I ne mogu da reagujem
I igrice, koje ne slože više nego nameruje, ćete se igrati

Uzi ovaj tonući brod, i ciljaj ga dom. još imamo vremena
Podiži svoj nadan glas, imaš izbora, već si izborila

Polako padajući, oči koji me poznaju, i ne mogu da se vratim.
Raspoloženja koji me uze, i me izbriše, i ja sam crno obojen
Dosta si se mučila, i ratovala sa sobom
Vreme je da pobediš

Uzi ovaj tonući brod, i ciljaj ga dom. još imamo vremena
Podiži svoj nadan glas, imala si izbora, već si izborila

Uzi ovaj tonući brod, i ciljaj ga dom. još imamo vremena
Podiži svoj nadan glas, imala si izbora, već si izborila
polako padajući, pevaj svoj melodiju, pevaću sa tobom
Raspoloženje:: 'mirna' mirna
fejlica: Goca Tržan sa suzom na licu. (Zaplači)
posted by [personal profile] fejlica at 12:42pm on 01/08/2008 under ,
Jaka sam. Čak i kad plačem. Čak i kad plačem svaki dan. Čak i ne znam kako da se krećem napred. Čak i kad se osećam kriva.
Muzika:: zaplači, samo jako zaplači
Raspoloženje:: 'pokušavam da budem u redu' pokušavam da budem u redu
location: Arizoni
fejlica: Goca Tržan sa suzom na licu. (Zaplači)
posted by [personal profile] fejlica at 06:50pm on 28/07/2008 under , , , ,
Provela sam meseci kažući da nisam htela da opet budem silovana. Ja to nisam htela. Molila sam ga da stani, rekla nemoj, pokušala da ga odgurnem. Krivila sam se. Nisam ga prijavila. Znala sam šta će se desiti kod polici. "Gde je dokaz da nisi ti kriva zbog toga?" Nisam imala dokaza. Elem, znala sam da sam ja kriva. Mama mi je rekla da žena uvek ima izbora, da sam se ponašala protiv Božja volja. Mogla sam da se krivim bez njihove pomoći.

Pre poslednjeg silovanja bila sam žena, sa lepom dugom kosom, slušajući ljubičastu muziku, ponekad se šminkala. I nakon toga sam postala andro. Izgledam kao muškarac, ne podnosim da me neko dodirne. Želim da ga izbrišem sa svog tela a ne mogu. Nema dovoljne suze na planeti da to uradim.

Želim da pomognem Boga, da učim veru susedima ako to zanimaju, da budem aktivno deo verske zajednice. Plašim se da dobiću loši susedi, da opet budem silovana. Želim se kretati, a ne mogu, ne znam kako da počnem. Plašim se da neće biti bolje.

I gde je Bog kroz ovakog? Želim da mogu da verujem da Bog me voli, da se moli za mene, da plači zbog mene. Silovanje je veća stvar nego seks. Nakon silovanja svakog dela života se menja: svoj odnos sa svojim rodim, sa sobom, sa Bogom. Čak i ako si već bila silovana, ponovo biti silovana uvek ti natera da postaš drugačija osoba. Nisam htela da budem silovana, a jesam, i pokušavam da se kretam napred. Teško ide.

Čitam molitve. "O Bože, spremna sam da podnosim svakih ispite na tvom putu, i svim srcem i duhom želim nevolje." Da li sam spremna da budem silovana za Boga? Da li sam spremna da opet skupim slomnih delovima života i opet provedim godine plačući u mojoj sobi nakon što Bog opet se reši da mi slomi život?

Želela bih da radim sa mladima, da učim dete. A kako ih mogu dati nadu dok ni ja ne verujem da ima izlaz? I verujem i ne verujem. Ne mogu im reći da videćemo veliku izmenu kad ni ja ne vidim kraj u početku. Imaju problemi, i oni su videli nasilu, možda su bili silovane...današnji dete ne vide način da žive bez alkohola i droga. Kako mogu da ih utešim kad se sakrivam u zahodu da zaplačem jer je neko rekao reč "silovanje"? Kako mogu im da kažem da to nisu zaslužili dok se krivim? Neće mi verovati. Bog očekuje više od mene, a ja ne vidim mogućnost.

Želim da budem bitno deo rešenja probleme. Želim da pomognem Bahá'u'lláha. Želim da budem veći nego silovanja, da budem, u prvom mestom, Fejlica, žena ili muškarac, Bahai, lezbejka, drugarica, nežna, iskrena. Neću da "žrtva silovanja" bude moj ceo identitet.

A ne mogu da zaboravim. Ne mogu ne se plašiti. Ne mogu kazati da sam već u redu, jer mislim na tome i zaplačem.



Provela sam tri dana u pustinji sa mladim Bahaijima. Na prvom danom su nam rekli obični pustinjoj stvari, nemojte se igrati zmijama, tresete cipele, dobro pogledajte jel' ima škorpion u cipelama. Nismo u grado i noći su tamne; nemojte izlaziti u pustini u noći, itd.

Bilo je odlično. Upoznala sam superih ljudi i jako mi je drago što sam došla. Imali smo oko četrdeset ljudi i -- nisam mogla da verujem: četiri Fejlice. Ceo dan sam čula moje ime. I svi su dobro izgovorili. Rekla sam "Ćao, zovem se Fejlica" i nisu rekli "Šta?" nego "Ćao Fejlice! I ja se zovem Fejlica." Odlično.

Znala sam da ovde žive jedna drugarica mojoj mami, Ljiljana, koja nisam već upoznala. Jako sam želela da je upoznam jer sam htela da vežbam srpski jezik. U subotu moja sna je ostvarila i razgovorali smo za trideset minuta. Pričala je sa mnom na hrvatskom i ja sa njom na srpskom i lepo smo se razumele. Pričali smo o veri, o familiji. Baš mi je drago što smo mogle pričati. Rekla mi je da joj pišem imejl. Hoću. Toliko sam srećna da ne mogu biti srećnija.

Upoznala sam jednog pametnog muškaraca, Kalvina, koji živi u Feniksu. Ceo svet mu zanima, i pokušao je da nam uči nešto svetu, da ne pogledamo samo kako je u Americi. Zbog što živim već sedam godine u Mađarskoj, znam malo o kako je život van Amerike. Njemu zanima Balkani i bio je jako srećan kad sam rekla da imam srpski rap muziku. Dala sam mu nešto dvadeset pesme: rap, pop, rock. Dao mi je imejl adresu i pisaću mu.

Mogu da kažem da ove vikend je bila najbolja verska konferencija u kojoj sam ikad bila. Ima dvadesetčetiri godine, i bila sam starija nego najveći deo od njih a svi su se ponašali kao punoletni...mladi, zabavni punoletni. Rano jutro smo se budili, molilo smo se, govorili, učili, jeli. Sve je bilo dobro.

Došla sam na konferenciji sa Nikolasom, koji ima kole. Kad smo išli iz grada videla sam nešto zelenu stvari pored puta. Pitala sam Nikolasu "Šta je ovo zelen? Jel' to nešto biljka?" Rekao je da misli da jeste. Posle konferencije smo se vratili u gradu sa Nikolasom. Rekla sam mu da Ljiljana i ja smo lepo razgovorali: ona na hrvatskom, ja na srpskom. Rekao je da je kao pričati na engleskom sa nekom koji govori engleski. Rekla sam mu da je kao govoriti teksaski sa nekom koji govori britiški.

Juče, Kalvin, pokušajući da nam otvori oči, rekao je nama da na svaki osam sekundi, negde, jedna žena posta žrtva zločina: ili silovana, ili udarena, ili ubijena. Brojao nam je. Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, silovanje, jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, silovanje, jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, ubistvo. A nakon toga oni koji nisu već bili silovani su se vratili u normalnom životu, dok ja... ja ove vikenda nisam htela da stalno mislim o tome što sam žrtva silovanje. Ove vikenda sam htela da budem Fejlica i da pustim loše sećanje.

Sinoć, ležala sam na krevetu u sobi sa četrnaest devojkama i čekala sam da isključuju svetlost, okretala sam se zidu, tiho zaplakala. Posle nešto pet minuta, jedna Fejlica mi je pitala jesam li dobro.

Udisaj. Rekla sam u sebi "hrabra i iskrena" i rekla sam joj da sam zamislila na poslednjeg puta kada sam bila silovana. Govorile smo, i ona mi je malo pomogla. Zagrlila me je, i govorile smo o veri i o Bogu. Danas sam primetila da sad ne kažem stalno u sebi "nisam htela da opet budem silovana. Ja to nisam htela." Počela sam da kažem u sebi "kako da se kretam napred? Ne znam kako napred." A mislim da sa ovom rečenicom sam počela da se kretam napred.

Fejlica mi je rekla da čist nije nešto što smo jednom imale pre što smo je izgubile. Rekla je da čist je jedan cilj koji tražimo, na kojoj radimo, kroz celog života. Nikad nisam tako mislila, a sad mislim da je tako. Ako sada se osećam kriva i prljava, ok, u redu je, a ne moram uvek biti tako, se osećati tako.

Teško je govoriti na tome, i na engleskom je teže jer reči boli me. Reči na mojoj maternjeg jezikom su bliži mog srca. Ni na strane jezicima nije lako, a lakše je zbog daljine. I mislim da je bilo dobro što sam imala hrabrosti da govorim malo o tome na engleskom.
location: u Arizoni
Raspoloženje:: 'umorna' umorna
Muzika:: samo jako zaplači

Linkovi

August

SunMonTueWedThuFriSat
          1 2
 
3 4 5 6 7
 
8 9
 
10
 
11
 
12
 
13
 
14
 
15
 
16
 
17
 
18
 
19
 
20
 
21
 
22
 
23
 
24
 
25
 
26
 
27
 
28
 
29
 
30
 
31